Kako podstaći govor kod dece?

Kako podstaći govor kod dece?

Ukoliko i vaše dete kasni u progovaranju verujemo da i vi postavljate sebi (Ili google-u!) ovo pitanje. Udahnite duboko. Hajde da pronađemo srž problema, odnosno da ispitamo da li je dete zaista i u dovoljnoj meri usvojilo sve veštine i sposobnosti koje prethode govoru. Kada otkrijemo u kojoj veštini dete ima poteškoće možemo napraviti plan koji nas sigurnim koracima vodi ka prvim rečima.

Šta sve dete mora da “ume” pre nego što progovori?

Govor je izuzetno složena radnja kojoj prethodi usvajanje vise različitih veština. Neke od ovih veština beba počinje da usvaja već od prvog dana života (npr. posmatranje lica roditelja) kako bi do oko prvog rodjendana bila spremna za prve reči! To znači da je bebu potrebno pravilno stimulisati od samog rodjenja kako bi kao kulminacıju svega naučenog oko prvog rodendana dobili reči “mama, tata” Fascinantno, zar ne? Hajde da razložimo detaljnije…

• Socijalna motivacija- kao osnovni preduslov govora. Ukoliko smo zdravu bebu u prethodnim mesecima slušali, imitirali, reagovali na njen plač i smeh, nismo izložili ekranima, nismo prezaštitili već smo joj dozvolili odredenu slobodu da istraži i oseti svet oko sebe dobili smo bebu spremnu i motivisanu za komunikaciju. Čestitamo!
• Kontakt pogledom - veoma nam je važno da beba posmatra lice roditelja. Govor se razvija tako što beba imitira sitne pokrete mišića naših usta, obraza, jezika. Beba mora posmatrati naše lice da bi i sama znala šta da radi kako bi produkovala govor. Kontakt pogledom razvija se prirodno kroz igru sakrivanja, stalno obraćanje bebi a možemo ga dodatno učvrstiti npr korišćenjem crvenog karmina ili lepljenjem stikera na svoje čelo, kako bi privukli bebin pogled.
• Razumevanja govora - beba tokom prvih meseci najpre sluša naš govor, prepoznaje iste fraze i akcije koje slede nakon njih i počinje da ih razume. Ovo razumevanje bitan je preduslov prvim rečima! Zato kažemo da je bitno da pričamo bebi jednostavnim rečima i prostim rečenicama iako mislimo da nas ona ne razume.
• Pažnja i zajednička pažnja - normalno je da malo dete bude aktivno i nemirno, medjutim bitno je i da postoje trenuci u toku dana kada je detetova pažnja usmerena na Vas i igru sa Vama. U toku ove igre dete stiče važne veštine pažnje i zajedničke pažnje. Zajednička pażnja je trenutak kada detetui kažemo “vidi maca!” i ono pogleda u vas-u macu-u vas, ili dete podigne igračku kako bi nam je pokazala. Na isti način možemo vežbati ovu veštinu, ističući detetu sve zanimljivosti u toku šetnje! (“Vidi autoo”) i reagovati na objekte koje ono nama pokazuje.
• Motorička i vokalna imitacija- kao što smo već rekli govor se razvija imitacijom. Zato je neophodno da dete najpre učimo gestovima - motoričkoj imitaciji. Kada dete uspešno počne da imitira naše velike pokrete (poput mahanja, tapšanja itd) spremno je za vokalnu imitaciju. Nju razvijamo tako što najpre pevamo vokale “OOOOP” padee, ili “AAAA” leti avion, ili “EEEE” plače beba. Kada postane bolje u vokalnoj imitaciji dete će početi da imitira više glasova zajedno pa ćemo doći i do prvih reči - “Mama, tata”

Dakle, kada će Vaše dete progovoriti? Kada (potpuno, ili bar u određenoj meri) savlada sve veštine koje prethode govoru. Ali dišite, sada kada znate kako podstaći govor kod deteta napravite plan i krenite malim koracima. Odlučite se za jednu veštinu i vredno radite na njoj kroz narednih nekoliko nedelja. Tu smo ako Vam zatreba pomoć!