Da li moje dete kasni u progovaranju?
mast. defektolog Milica Zarić
dipl. logoped Dajana IvkovićDa li moje dete kasni u progovaranju? Odgovori logopeda na 6 najčešćih pitanja roditelja
Svaki roditelj s nestrpljenjem iščekuje prve reči svog deteta, ali se često i pita da li se govor razvija očekivanim tempom. Zašto neka deca progovore ranije, a druga kasnije? Kada je kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju razlog za zabrinutost i kada je pravi trenutak da se obratimo logopedu? Danas smo Oazinom logopedu Dajani postavili 6 pitanja, koja nas roditelji najčešće pitaju, a koja se tiču početnog progovaranja. Dajana je dipl. Logoped a u Oazi je poznata kao teta Dada koja vešto pronalazi načine da motiviše i najmlađu dečicu da počnu da imitiraju prve zvuke i prve reči. Mi joj se zahvaljujemo što je odvojila vreme da odgovori na naša i vaša pitanja ♥️
1. Kada bi moje dete trebalo da izgovori prve reči i kako da znam da li njegov govor napreduje uredno?
Prva reč sa značenjem očekuje se na uzrastu od 12 meseci. Npr. dete koristi reči “mama” i “tata” u odgovarajućem kontekstu kada želi da privuče pažnju roditelja. Dete reči kojima je ovladalo koristi kontinuirano, usmereno i konzistentno. Reaguje na sopstveno ime. Očekivano je da dete koristi 1-5 reči i da pokušava da oponaša različite zvukove, glasove ili reči. Onomatopeje, delovi reči koje dete koristi konzistentno se takođe računaju kao reč koje dete koristi u spontanom govoru. Dete razume jednostavne reči poput pa-pa i da primereno reaguje na jednostavne naloge (“dođi/daj”). Na ovom uzrastu, od deteta se očekuje da usmeri pažnju i pogled na predmet koji pokazuje odrasla osoba. Koristi pojedine gestove (Npr. podiže ruke kada želi da ga odrasla osoba podigne ili pokazuje prstom na ono što želi). Ukoliko navedene stvari na uzrastu od 12 meseci izostaju, preporučuje se logopedska procena.
2. Moje dete, uzrasta 2 godine, razume sve što mu govorimo, ali još ne govori. Da li je to razlog za brigu?
Ukoliko dete uzrasta 2 godine u aktivnom rečniku koristi manje od 50 reči, reči ne kombinuje u jednostavne dvočlane rečenice, ne pokušava da oponaša zvukove (npr. onomatopeje životinja) savetuje se obraćanje logopedu.
3. Kako mogu kod kuće da podstaknem dete da počne da govori?
Čitajte svom detetu uzrastu prilagođene knjige, budite narator tokom svakodnevnih aktivnosti (opisujte šta radite ili šta vaše dete radi), uključite dete u vaše porodične rutine (zadajte detetu jednostavne instrukcije tokom aktivnosti npr. tokom oblačenja kažite detetu da Vam doda majicu/čarape i sl.), prilagodite način govora kada se obraćate detetu (kraće, pojednostavljene rečenice, koristite pauzu, menjajte intonaciju kako biste detetu privukli pažnju), tokom igre deteu dajte mogućnost izbora (Da li želiš autić ili loptu?), ponovite više puta nalog/reč ukoliko je potrebno. Uvrstite verbalne rutine dok se igrate (Tri, četiriiii… SAD!). Igračku/predmet sa kojim se igrate možete podići u visini vaših usta kako biste podstakli dete da oponaša ono što izgovarate (Npr. oponašate zvuk koji proizvodi krava dok u visini usta držite igračku krave). Uvrstite pesmice koje sadrže gestove kao element koreografije kako bi dete oponašalo pokret, ali i pokušalo da dovrši deo pesmice.
4. Da li je normalno da dete, uzrasta 2 godine, govori samo nekoliko reči, ali ih ne koristi često?
Funkcinalna upotreba reči kojima je dete ovadalo je veoma važna. Na ovom uzrastu neophodno je da dete koristi najmanje 50 reči u svom aktivnom rečniku. Aktivni rečnik čini skup reči koje dete samostalno koristi u komunikaciji, odnosno reči koje spontano izgovara da bi nešto tražilo, imenovalo, odbilo ili komentarisalo. Potrebno je naglasiti da se i smislene pojednostavljene forme reči mogu računati (Npr. av-av za psa) ukoliko ih dete dosledno koristi sa odgovarajućim značenjem. Sa navršene 2 godine očekuje se kombinovanje najmanje 2 reči (Npr. “mama dođi” ili “daj još”). Ukoliko dete retko spontano koristi reči koje zna, ne spaja ih, slabo razume preporučuje se logopedska procena.
5. Moje dete, uzrasta 2 godine, govori ali na nekom svom jeziku. Da li treba da se javim logopedu?
Ukoliko dete “govori na svom jeziku”, to može biti deo tipčnog razvoja, ali je neophodno razumeti na koji način dete ovakav vid govora koristi u komunikaciji. Sa 2 godine, govor deteta može biti delimično nerazumljiv odraslima ukoliko su reči koje dete koristi fonološki pojednostavljene (Npr. dete umesto “voda” izgovara “oda”). Važno je proceniti da li dete razume jednostavne naloge, da li postoji pokazivajne prstom, združena pažnja, te da li dolazi do povećanja rečnika. Ukoliko je detetov napredak spor, ukoliko postojeće reči zadržavaju pojednostavljenu formu i ne dolazi do njihovog spajanja u frazu ili rečenicu savetuje se javljanje logopedu. Rana procena neće značiti da je detetu nužno potreban logopedski tretman nego omogućava da se pravovremeno utvrdi da li je detetu potrebna podrška ili samo smernice porodici koja će onda u kućnim uslovima detetu moću da pruže stimulaciju koja mu je neophodna.
6. Da li korišćenje ekrana može da utiče na početno progovaranje?
Posmatrajmo komunikaciju kao dvosmernu ulicu. Kroz interakciju sa drugima, dete uči, nadograđuje sopstveni način komunikacije. Ekrani i multimedijalni sadržaji u većini slučajeva nisu interaktivnog karaktera i Vaše dete ostaje pasivno. Istraživanja pokazuju da preterano izlaganje deteta ekranima kod deteta utiče na pažnju, združenu pažnju sa drugim osobama te utiče na kvalitet detetovog kontakta pogledom koji su bitni elementi u govorno-jezičkom razvoju. Neophodno je potpuno ukinuti ili ograničiti upotrebu ekrana, naročito na najranijem uzrastu. Ukoliko dete koristi ekrane, veoma je važno da ono ne ostane pasivno. Zato, zajedno pogledajte crtani tokom kog ćete detetu imenovati ono što se dešava na ekranu, postavljajte pitanja, pauzirajte i dajte vremena detetu da odgovori na pitanje. Vodite računa o tome da crtani ne budu prebrzog ritma tokom kog se smenjuje previše kadrova koji se konstanstno smenjuju jer mogu delovati prestimulativno za detetov mozak. Ekrani nikada ne bi trebali da zamene Vaš glas i facijalne ekspresije niti Vaše prisustvo.
Zaključak
I za kraj, svako dete ima svoj tempo razvoja, i manja odstupanja su dozvoljena, ali je važno znati da čekanje nije uvek najbolje rešenje. Ako primećujete da vaše dete ne govori onoliko koliko biste očekivali za svoj uzrast ili ste zabrinuti zbog njegovog govorno-jezičkog razvoja, nemojte se ustručavati da potražite savet logopeda. Pravovremena procena može vam pomoći da bolje razumete potrebe svog deteta i saznate kako da ga podržite u svakodnevnim situacijama. Ne morate čekati da se pojavi veći problem da biste potražili stručnu pomoć - ponekad je upravo jedan razgovor sa logopedom prvi korak ka sigurnijem i lakšem putu do prvih reči!