Moje dete je izbirljivo

Moje dete je izbirljivo

Sve je veći broj roditelja koji se javljaju terapeutima sa jednim problemom: dete jede svega nekoliko vrsta namirnica.

Izbirljivost u ishrani može biti deo razvojne faze kroz koju prolaze sva deca a koja vrhunac dostiže oko 2 godine života. Međutim, ona može uzeti maha te sve češće srećemo trogodišnjake koji jedu isključivo pomfrit, viršle i grickalice (takozvana “bež dijeta”). Ona najčešće odbijaju sveže voće, povrće, kuvana jela, jaja. Kako znamo da je detetu u razvoju potreban čitav dijapazon nutrijenata kako bi se pravilno razvijalo shvatamo skalu ovog problema.

Takođe, odbijanje nove hrane, gadljivost na nove teksture, prisutnija je kod dece kojoj je hrana dugo pasirana, nisu na vreme izlagani novim teksturima, bojama i mirisima hrane ili su se hranili ispred ekrana. Dete koje se od malena “igra” hranom, sa tom hranom će se i zbližiti. Odlaganje uvođenja hrane sa teksturom donosi češće poteškoće kansije u hranjenjem i veću izbirljivost kasnije. Hranjenje ispred telefona onemogućava detetu da se skoncentriše na ukuse, mirise i teksture koje isprobava već hranu unosi automatski. Na taj način narušen je adekvatan proces hranjenja, koji podrazumeva da je detetov nervni sistem aktivirao sve potrebne mehanizme za obradu i gutanje hrane.

Problemi sa senzornom integracijom su još jedan od potencijalnih uzroka izražene probirljivosti deteta.

Moje dete odbija da proba novu hranu

Odbijanje nove hrane može biti i posledica straha, koji ima evolutivno zaštitnu funkciju. Strah od probanja nove hrane nastao je kako naši preci ne bi pojeli nešto otrovno. Postepeno izlaganje različitoj hrani u ranom periodu ključno je zato za njeno prihvatanje.

Šta mogu da uradim?

• Dozvolite detetu da se navikava na izgled, miris i teksturu nove hrane. To može biti tako što ćete hranu (npr. voće) ostaviti na stolu u sobi u kojoj se dete igra, ili prilikom obroka ostaviti ispred deteta ali ne forsirajući ga da proba. Postupak ponovite više puta dok se dete ne navikne. Naredni korak je da hranu stavite bliže detetu, zatim i to ponovite nekoliko puta. Zatim u detetov tanjir, ne insistirajući da to i pojede. Nakon nekoliko dana izmešajte malu količinu hrane koju uvodite, sa hranom koju dete obično jede. U narednim danima povećavajte količinu hrane koju mešate.
• Budite svesni da je nekada potrebno da dete vidi istu hranu 15 do 20 puta, pre nego što je zapravo proba. To može zvučati obeshrabrujuće ali ako počnete danas Vaše dete će za pola meseca jesti npr. jabuke, koje je do sada odbijalo. 🙂
• Nudite hranu koje dete ne voli na različite načine. Npr. možda dete neće hteti da proba kuvanu šargrarepu, ali probajte sa šargrepom izrendanom, iseckanom na štapiće ili neke zanimljive oblike.
• Nudite detetu različiti materijal vezan za hranu koju pokušavate da uvedete. Ukoliko je to npr. voće, čitajte knjige o voću, kupite voćnu kupku ili parfemčić, “mirisnu” knjigu, pričajte o voću, pravite ga od plastelina itd.
• Ne prisiljavajte dete da jede hranu koju ne želi. Jer svaka negativna situacija u kojoj ga prisiljavate da je pojede kada nije spremno vratiće vas nekoliko koraka u nazad.