Razvoj govora

Danas je dobro poznato da se razvoj deteta odvija kroz određene faze razvoja, kroz koje prolazi svako dete ali svojom, jedinstvenom brzinom. Razvoj govora odvija se uporedo sa razvojem motorike, mišljenja i socio-emocionalnih sposobnosti. Tok usvajanja jezika i razvoja govora kod dece predstavlja složen proces i odvija se postepeno tokom više godina.

Takođe, napominjemo da se ne razvijaju sve razvojne oblasti istovremeno! To znači da će neko dete biti naprednije u motoričkim sposobnostima nego u razvoju govora dok će drugo dete biti motorički vrlo spretno ali sa sporijim razvojem govora. To ipak ne znači da razvojna kašnjenja smemo ignorisati, te ukoliko primetite da razvoj Vašeg deteta ne prati razvojni sled podelite konsultujte se sa pedijatrom, logopedom ili defektologom.

Razvoj govora

U govorno-jezičkom razvoju deteta razlikujemo prelingvističku i lingvističku fazu razvoja.

Prelingvistička faza počinje rođenjem deteta i obuhvata period od prvog krika novorođenčeta do svesne upotrebe prve reči.

Možemo reći da postoji nekoliko bitnih tipova detetovog glasanja u ovoj fazi:

  • u toku prva 2 meseca novorođenče proizvodi glasove koji odražavaju njegovo biološko stanje i aktivnosti. Odnosno novorođenče glasanjem pokazuje svoja fiziološka i emocionalna stanja. To najbolje znaju majke koje vrlo brzo nauče da razlikuju bebin plač kada je gladna, umorna, ima grčeve itd. Između 6. i 8 nedelje života dete počinje da proizvodi prve “gugutave” zvukove. Ti zvuci se razvijaju zajedno sa plačem i postepeno postaju sve učestaliji i raznovrsniji.
  • oko 4. meseca dolazi do pojave prvog grlenog smeha i gukanja. U tom periodu veoma je važno da intenzivno i emotivno komuniciramo sa bebom, jer se gukanje pojavljuje kao reakcija na osmeh i govorno-emotivnu interakciju roditelja sa bebom. Glasovi gukanja posetepeno počinju da liče na glasove koje beba čuje od roditelja, odnosno glasovima maternjeg jezika.
  • na uzrastu oko 5. meseca javlja se glasovna igra. Ovo je period kada dete proizvodi stabilnije i duže zvukove od onih koji se javljaju u prethodnoj fazi. Bebe osećaju zadovoljstvo glasovnom igrom i provode dosta vremena u razgovoru same sa sobom, ali postaju i svesne da time privlače pažnju drugih. Vremenom se ti glasovi kombinuju u sve duže iskaze.
  • oko 6. meseca počinje faza brbljanja i traje do oko 12. meseca, pa i duže. U ovoj fazi dete koristi manju grupu glasova, ali sve češće ih ponavlja što dovodi do proizvođenja iskaza tipa „mamama”. Karakteristično je da se brbljanje ispoljava i nakon progovaranja, pa čak i do 18.  meseca.
  • pred kraj prve godine života dolazi do promena u melodiji, ritmu i tonu glasa. Deca počinju da koriste pojedine glasove sa uvek istom melodijom, koja nalikuje na neke reči.

Lingvistička faza

Ova faza započinje pojavom prve reči, i traje sve do potpunog ovladavanja jezikom. Ona obuhvata sve ono što roditelji najčešće podrazumevaju pod „razvojem govora“ – javljanje svih glasova, formiranje prvih rečenica, korišćenje zamenica, priloga, usvajanje gramatike maternjeg jezika.

U lingvističkoj fazi, na uzrastu između 2. i 6. godine života javljaju se svi glasovi maternjeg jezika i to prema sledećem redosledu:

Stoga savetujemo roditeljima da ukoliko uoče da njihovo dete pojedine glasove ne izgovara, izgovara ih ali ne pravilno i čisto, ili pojedine glasove zamenjuje drugim (npr. „viba“ umesto „riba“) na uzrastu na kojem bi taj glas već trebao biti usvojen, potraže savet logopeda kako bi na vreme ispravili grešku.

  • U periodu od 2. do 3. godine života deteta, dete se izražava u rečenicama koje su gramatički sve sličnije rečenici odraslih. Dolazi do prve upotrebe ličnih zamenica (ja, ti), prideva (za označavanje veličine i boje), pomoćnih glagola, predloga (u, na) i priloga za vreme.
  • U periodu od 3. do 4. godine života deteta obično očekujemo da je usvojena gramatička osnova maternjeg jezika.

Razvoj rečnika

Razvoj govora deteta podrazumeva i razvoj odnosno bogaćenje detetovog rečnika. U početku lingvističke faze porast rečnika se odvija vrlo sporo: dete usvaja jednu ili dve reči nedeljno. Međutim, u trenutku kada rečnik dostigne nivo od 20 do 40 reči dolazi do naglog porasta rečnika deteta. Ipak, razlike između razumevanja i produkcije govora uočljive su već na uzrastu od 18 meseci, kada je dete u stanju da produkuje oko 50 reči, iako razume mnogo više, čak pet puta toliko. Razoj rečnika deteta najčešće prati sledeći raspored:

Broj reči koje dete koristi računa se prostim zapisivanjem i brojanjem usvojenih pojmova, naročito na mlađim uzrastima.

Kada je potrebno obratiti se logopedu?

Kao odgovor na najčešće pitanje koje nam roditelji postavljaju podsećamo da:

  • Ukoliko primetite da Vaše dete ne poštuje razvojni sled
  • Ukoliko primetite da dete nema nijednu reč u svom govoru, a ima 2 godine
  • Ukoliko Vaše dete ima 3 godine, ne formira rečenice, odnosno nema ni fraze od 2 reči (Na primer: “Beba spava”)
  • Ukoliko Vaše dete ne izgovara veliki broj glasova posle 4. godine
  • Ukoliko Vaše dete ima više od 3 godine, a ne izgovara vokale (a,e,i,o,u) i sledeće glasove: m, p, b, v, f, d, t, n, nj, k, g, h, j.
  • Ukoliko Vaše dete ima više od 5,5 godna a ne izgovara pravilno sve glasove srpskog jezika
  • Ukoliko Vaše dete ima više od 5 godina i primetili ste da zamuckuje

Potražite savet logopeda! Jer uz jednostavne savete ili kroz logopedske tretmane logoped će pomoći Vašem detetu da dostigne svoj pun potencijal!

Danas logoped Centra Oaza preporučuje Vam knjigu „Logopedove pesmice za pravilan izgovor“. Reč je o izvanrednoj knjizi Logopraktike, koja sadrži mnoštvo pesmica grupisanih prema glasovima koji preovladavaju u njima. Pesmice će Vašem detetu držati pažnju dok će kroz ponavljanje i rimu dete osvestiti postojanje glasa u različitim položajima u reči. Takođe, izvođenjem vežbi za razvoj govornih organa podstaći ćete njihovu bolju pokretljivost i koordinaciju!

Obavezno nam javite utiske!


Izvor:

  1. Vuković M. Diferencijalne karakteristike jezičkih poremećaja kod dece.
  2. Marković M. Rana stimulacija i prevencija govorno-jezičkih poremećaja.
  3. Golubović S. Razvojni jezički poremećaji.
  4. Blaži D. Ima li potrebe za logopedskom dijagnostikom prije treće godine.

1 komentar

  1. Everything is very open with a clear clarification of the issues. It was really informative. Your site is very useful. Thanks for sharing!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *