Tretman senzorne integracije
Šta je to senzorna integracija?
Senzorna integracija je termin kojim stručnjaci označavaju sposobnost našeg mozga da sve informacije koje dobija preko čula uklopi u jednu sliku.
Reč je o čulima za koja svi znamo: čulo ukusa, mirisa, vida, sluha, dodira, ali da li ste znali da naš mozak prima informacije iz još dva, manje poznata sistema?
Vestibularni sistem pruža nam osećaj za kretanje i ravnotežu. Proprioceptivni sistem daje do znanja gde se nalaze naši mišići i zglobovi u prostoru.
Uklapanje informacija u jednu sliku je aktivnost koja se odvija u kori velikog mozga i ukoliko se ona odvija bez smetnji najčešće je nismo ni svesni.
To znači da će dete tipičnog razvoja spontano, kroz igru i različita iskustva, naučiti da informacije iz svojih čula primi i obradi na odgovarajući način.
Međutim, ako je aktivnost senzorne integracije narušena dete može biti previše osetljivo na određene informacije i/ili nedovoljno osetljivo na druge.
U tim slučajevim potrebno je pažljivo i planirano izlaganje deteta senzornim iskustvima. Na ovaj način učimo dete da na njih reaguje na odgovarajući način, a detetov mozak da ih na adekvatan način obradi. Ključnim periodom za razvoj senzorne integracije smatramo rani i predškolski uzrast, s obzirom da se do 7. godine života u mozgu razvije do 75% svih neuronskih sinapsi.
Kako izgleda disfunkcija senzorne integracije?
Disfunkcija senzorne integracije nastaje ukoliko mozak i nervni sistem imaju poteškoće da obrade informacije koje dobijaju iz čula, ili nemaju priliku da budu izloženi potrebnim senzornim podražajima. Za dete koje je preosetljivo na neke informacije iz okoline kažemo da je hipersenzitivno dok za dete koje je nedovoljno osetljivo kažemo da je hiposenzitivno.
Treću grupu dece sa disfunkcijom senzorne integracije čine deca koja su preterano osetljiva na određene vrste podražaja, dok su u isto vreme nedovoljno osetljiva na druge vrste podražaja.
Hipersenzitivna deca
Hipersenzitivna deca burno reaguju na određene informacije. Ona često rukama prekrivaju uši kada se nađu u bučnoj sredini; jedu samo nekoliko vrsta hrane jer ostala izaziva gađenje; žmirkaju i beže od jakog svetla; smeta im dodir određenih materijala; burno reaguju na dodir etikete na odeći; odbijaju da se isprljaju; ne žele da dodirnu materijale poput plastelina, ljigavca;izbegavaju da hodaju po pesku, kamenčićima.
Hiposenzitivna deca
Hiposenzitivna deca pokazuju veliku toleranciju na bol, na jaku začinjenu hranu. Ona često mašu prstićima ispred očiju ili se igraju sa svetlom, nemirna su, uvek u pokretu. Vole ljuljaške, tramboline, skakanje, trčanje u krug. Uživaju u igrama okretanja, prevrtanja. Često ih zatičete kako se vrte u krug, ljuljaju sa noge na nogu, mašu rukama, skakuću. Vole da prave buku.
Kod koga se javlja disfunkcija senzorne integracije?
Disfunkcija senzorne integracije može da se javi kod dece koja nemaju nikakvih drugih poteškoća i pokazuju prosečne ili nadprosečne adaptivne sposobnosti. To su najčešće deca koja nisu imala priliku (zbog neke bolesti, karantina tokom pandemije korona virusom itd) da budu izložena različitim stimulusima - da se igraju u pesku, blatu, ljuljaju, skaču, okreću, prevrću. Često su to deca koja su preterano izložena ekranskim sadržajima . Ponekada su to deca preterano brižnih roditeljima, koji im, u pokušaju da ih zaštite, ne dozvoljavaju da se dovoljno slobodno kreću, isprljaju, igraju.
Međutim česta je i kod poremećaja kao što su poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (ADHD), poremećajima iz autističnog spektra, cerebralna paraliza, smetnje u učenju, poremećaji razvoja jezika i govora itd.
Ono što je zajedničko svoj deci sa ovom disfunkcijom je da imaju problem sa svakodnevnim funkcionisanjem jer njihov mozak ne prerađuje dobro čulne informacije.
Šta da radim ukoliko sumnjam da moje dete ima poteškoće u senzornoj integraciji?
Prvi korak je zakazivanje procene detetovog razvoja. U ovom slučaju procenu vrši defektolog, terapeut senzorne integracije. Ukoliko na kraju procene zaključimo da Vaše dete pokazuje poteškoće u obradi senzornih informacija radićemo na planiranom i postepenom izlaganju odgovarajućim dražima, kako bi stimulisali mozak da obrađuje primljene informacije i uklapa ih u adekvatnu sliku stvarnosti. Uz plan tretmana terapeut će Vam dati jasne smernice na koji način da stimulišete dete u kućnim uslovima kako bi tretman bio što učinkovitiji.
Cenu tretmana senzorne integracije pogledajte ovde .