Šta je to senzorna integracija?
Senzorna integracija je termin kojim stručnjaci označavaju sposobnost našeg mozga da sve informacije koje dobija preko čula uklopi u jednu sliku.
Reč je o čulima za koja svi znamo: čulo ukusa, mirisa, vida, sluha, dodira, ali da li ste znali da naš mozak prima informacije iz još dva, manje poznata sistema?
Vestibularni sistem pruža nam osećaj za kretanje i ravnotežu. Proprioceptivni sistem daje do znanja gde se nalaze naši mišići i zglobovi u prostoru.
Uklapanje informacija u jednu sliku je aktivnost koja se odvija u kori velikog mozga i ukoliko se ona odvija bez smetnji najčešće je nismo ni svesni.
To znači da će dete tipičnog razvoja spontano, kroz igru i različita iskustva, naučiti da informacije iz svojih čula primi i obradi na odgovarajući način.
Međutim, ako je aktivnost senzorne integracije narušena dete može biti previše osetljivo na određene informacije i/ili nedovoljno osetljivo na druge.
U tim slučajevim potrebno je pažljivo i planirano izlaganje deteta senzornim iskustvima. Na ovaj način učimo dete da na njih reaguje na odgovarajući način, a detetov mozak da ih na adekvatan način obradi.
Ključnim periodom za razvoj senzorne integracije smatramo rani i predškolski uzrast, s obzirom da se do 7. godine života u mozgu razvije do 75% svih neuronskih sinapsi.
Kako izgleda disfunkcija senzorne integracije?
Disfunkcija senzorne integracije nastaje ukoliko mozak i nervni sistem imaju poteškoće da obrade informacije koje dobijaju iz čula, ili nemaju priliku da budu izloženi potrebnim senzornim podražajima.
Za dete koje je preosetljivo na neke informacije iz okoline kažemo da je hipersenzitivno dok za dete koje je nedovoljno osetljivo kažemo da je hiposenzitivno.
Hipersenzitivna deca,
burno reaguju na određene informacije. Ona često rukama prekrivaju uši kada se nađu u bučnoj sredini, jedu samo nekoliko vrsta hrane jer ostala izaziva gađenje, žmirkaju i beže od jakog svetla, smeta im dodir određenih materijala, burno reaguju na dodir etikete na odeći, lako se uznemire.
Hiposenzitivna deca,
pokazuju veliku toleranciju na bol, na jaku začinjenu hranu. Ona često mašu prstićima ispred očiju ili se igraju sa svetlom, nemirna su, uvek u pokretu. Vole ljuljaške, tramboline, skakanje, trčanje u krug.
Treću grupu dece sa disfunkcijom senzorne integracije čine deca koja su preterano osetljiva na određene vrste podražaja, dok su u isto vreme nedovoljno osetljiva na druge vrste podražaja.
Šta je uzrok nastanka disfunkcije senzorne integracije?
Ovo je pitanje koje nam roditelji najčešće postavljaju, a na koje nažalost nauka još uvek nema odgovor.
Disfunkcija senzorne integracije najverovatnije nastaje kao posledica međusobnog uticaja bioloških i sredinskih faktora, ali nam tačan mehanizam njihovog delovanja nije poznat.
Kod koga se javlja disfunkcija senzorne integracije?
Disfunkcija senzorne integracije može da se javi kod dece koja nemaju nikakvih drugih poteškoća i pokazuju prosečne ili nadprosečne adaptivne sposobnosti.
Međutim česta je i kod poremećaja kao što su poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (ADHD), poremećajima iz autističnog spektra, cerebralna paraliza, smetnje u učenju, poremećaji razvoja jezika i govora itd.
Ono što je zajedničko svoj deci sa ovom disfunkcijom je da imaju problem sa svakodnevnim funkcionisanjem jer njihov mozak ne prerađuje dobro čulne informacije.
Kako izgleda procena senzorne integracije?
U našem Centru senzornu integraciju procenjujemo uz pomoć “Skale za procenu disfunkcije senzorne integracije”, uz neizostavnu opservaciju deteta. Na osnovu ovoga stičemo opštu sliku o reakcijama deteta na različite senzorne informacije.
Šta nakon urađene procene?
Ukoliko na kraju procene zaključimo da Vaše dete pokazuje poteškoće u obradi senzornih informacija radićemo na planiranom i postepenom izlaganju odgovarajućim dražima, kako bi stimulisali mozak da obrađuje primljene informacije i uklapa ih u adekvatnu sliku stvarnosti. U isto vreme detetu se mogu savetovati logopedski tretmani, reedukacija psihomotorike, okupaciona terapija.
Neke od aktivnosti koji Vi kao roditelj možete sprovoditi sa decom kod kuće su sledeće:
Ukoliko Vaše dete postaje uznemireno i prestimulisano u određenim situacijama pokušajte da koristite senzorne igračke, koje su poslednjih godina izuzetno popularne.
Senzorne igračke,
se jednostavno prave, jeftine su, a omogućavaju detetu da se u sredini prepunoj stimulusa koncentriše na jedan umirujući objekat. Naša preporuka su senzorne flaše, koje ukoliko se protresu pružaju i proprioceptivni stimulus koji može pomoći Vašem detetu da ostane mirno.
Pogledajte jednostavan način da napravite senzorne flaše:
Kako senzorna integracija utiče na kliničku sliku poremećaja iz spektra autizma? Novaković N, Pejović Milovančević M. Med J (Krag) 2019; 53(3): 79-85.
Senzorna integracija. Krkač Vadlja L. Dijete Vrtić Obitelj. 2015(28):77-78.
Sensory integration theory and practice. Bundy AC, Lane SJ. 3rd ed;15.str;2019.
