Crtani filmovi i njihov uticaj na pažnju deteta

Kakva nam je pažnja?

Verovatno ste već primetili da je vaša pažnja drugačijeg kvaliteta sada, nego pre 5 ili 10 godina?

Moderan život donosi sa sobom razne promene, a jedna od njih tiče se ljudske pažnje.

Lak i kontinuiran pristup Internetu učinio je da tekst prelećemo pogledom umesto da ga detaljno čitamo, a kratak opseg pažnje čini da informacije površno obrađujemo. Kraći opseg pažnje takođe je razlog zbog kojeg sve ređe odgledamo film fokusirano, od početka do kraja. Sve manje imamo strpljenja da čitamo knjigu, a sve češće u toku dana posežemo za telefonom i “skrolujemo” u stalnoj potrebi našeg mozga za dodatnom stimulacijom.

Naime, sve češće nam se javljaju roditelji zabrinuti zbog ponašanja deteta. Ovo problematično ponašanje podrazumeva kašnjenje u razvoju govora, neodazivanje na ime, rasutu pažnja, hipermotoričnost, često i hipersenzitivnost , poremećaje spavanja, stereotipne radnje, kao i plakanje i izlive besa prilikom roditeljskih zahteva ili zabrana. Nabrojani simptomi roditeljima izazivaju jezu jer podsećaju na simptome poremećaja iz spektra autizma.

Međutim, često prilikom razgovora sa roditeljima saznajemo da dete provodi više sati dnevno ispred ekrana, gledajući YouTube programe za decu, moderne crtane filmove, igrajući igrice na tabletima, Nintendo uređajima, telefonima, Sony Playstation, Microsoft Xbox uređajima. Tada posumnjamo da se zapravo radi o ”ekranitisu”, drugačijoj, nimalo naivnoj vrsti bolesti.

“Ekranitis” često nazivan i “pseudoautizam” je bolest savremenog doba koju sve češće srećemo kod dece, a prisutan je već od najranijeg uzrasta. Iako sam naziv još uvek nije uvršćen u Međunarodnu klasifikaciju bolesti stručnjaci se slažu jedno – preterana izloženost ekranima negativno utiče na kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj deteta.

Zašto?

Ekrani – a naročito dečji program brzog tempa dovode do hiperstimulacije dečjeg mozga. Ukoliko obratite pažnju primetićete da današnji crtani filmovi i programi za decu podrazumevaju slike jarkih boja koje se brzo smenjuju, uz intezivne zvukove koji se često preklapaju. Česte su i vibracije koje dolaze iz tableta, telefona, Nintenda i kontrolera. Sve ovo opterećuje čula deteta i čini da ono postane neurološki iscrpljeno, dok sa druge strane inhibira mogućnost koncentracije. Nakon izloženosti ovakvim stimulusima svet za dete postaje bleda verzija, nedostojna njegove pažnje.

Kako ljudska osoba nije u stanju da istovremeno proizvodi toliko stimulusa, detetu koje je naviklo na brojne stimuluse sa ekrana, mama, tata, logoped ili defektolog nisu zanimljivi te je teško održati detetovu pažnju, a naravno – pažnja je neophodna za učenje!

Takođe ekrani navikavaju dete na jednosmernu komunikaciju. Dete sa ekranima ne dobija povratnu informaciju. Ekran mu ne uzvraća komunikaciju pa se dalja komunikacija ne razvija. Sa druge strane komunikacija roditelj-dete je uvek dvosmerna. Roditelj pruža kontakt očima, osmeh, komentar, saradnju, empatiju, emocije. Ova povratna informacija podstiče dete da nastavi a komunicira.

Drugi veliki problem koji je primetan kod ove dece podrazumeva nedostatak strpljenja i burne reakcije na osujećenje.

Dodirom na ikonicu ekrana dete dobija željeni sadržaj sada i odmah. Gledanje YouTube videa naročito predstavlja problem s obzirom na sate i sate sadržaja koji se automatski pušta i ponovo zaokupljuje detetovu pažnju. Nakon ovih izloženosti često nam dolaze deca čiji maternji jezik je engleski, (bez obzira što niko u porodici ne govori engleskim jezikom) a koja stereotipno ponavljaju reči (ili ponekada samo zvukove) iz ovih programa. Njihov govor nema funkcionalni karakter bez obzira na reči koje produkuju…

Deo simptoma “ekranitisa” tiče se i emocionalnog razvoja deteta. Preterana stimulacija nervnog sistema dovodi do razdražljivosti, loše samoregulacije, promena raspoloženja, poremećaja spavanja, čak i depresije.

Naročito loš uticaj primetan je kada su deca najranijeg uzrasta izložena ekranima. Naime, period od 1. do 3. godine je period najintenzivnijeg razvoja mozga. CIlj je tada izložiti dete pozitivnom i stimulativnom okruženju.

Dete uči kroz čula i motorička iskustva u realnom prostoru. Ono dodirivanjem igračaka, istraživanjem mirisa, strukture, manipulisanjem igračkama u rukama i prostoru, komunikacijom sa bližnjima usvaja funkcionalna znanja i veštine, razvija sposobnosti. Sve ovo izostaje ukoliko dete provodi vreme u fiktivnom svetu ekrana.

Kod ove dece često vidimo da tek tada postaju zainteresovana za svet koji ih okružuje, počinju da komuniciraju sa bliskim osobama. Tada je naš cilj da pokušamo da intenzivnom stimulacijom u što većoj meri nadoknadimo propušteno vreme kako bi dete dostiglo svoje vršnjake.

Nadamo se da se nakon pročitanog teksta pitate koliko vremena dnevno dete može da provede ispred ekrana a da to ne ostavi uticaj na njegov razvoj?

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da dete do 2. goodine života ne bi trebalo uopšte da bude izloženo ekranima. U period od 2. do 6. godine to vreme bi trebalo ograničiti na maksiimalno 2 sata dnevno. Odlična je i formula Dr. Ranka Rajovića, tvorca NTC sistema učenja, koja kaže da bi vreme provedeno ispred ekrana trebalo da se neutrališe duplo dužim vremenom provedenim u aktivnoj igri.

Istraživanja pokazuju da su crtaći poput Oktonauta, Maše i medveda, Nodija napravljeni tako da što bolje okupiraju pažnju Vašeg deteta. Oni koriste kontrastne pozadine, jarke boje, više jakih zvukova koji se puštaju odjednom, izraženu animaciju. U ovim crtaćima se ‘stalno nešto dešava’ a scene traju najviše nekoliko sekundi. Sve ovo čini da Vaše, inače nemirno, dete sedi mirno satima dok gleda crtani, ali i razlog je što ono toliko burno reaguje kada mu ugasite ekran.

Ono što možete da uradite je da se trudite da se dete naviknete da gleda crtaće koji su znatno svedenijih boja i prirodnijih zvukova. To su pre svega stariji crtani npr: Medvedići dobrog srca, Susedstvo tigrića Danijela, kornjača Frenklin, Štrumfovi, Vini Pu, Artur…

Možda će u početku dete negodovati i tražiti svoje omiljene junake ali budite istrajni i ovom malom promenom pozitivno ćete uticati na pažnju Vašeg malca. Naravno podrazumevamo da će vreme provedeno ispred ekrana svakako biti ograničeno shodno uzrastu deteta.

Kako zabaviti dete bez ekrana?

Na kraju, važno je znati i da nema potrebe da dete animirate 24h dnevno. Setite se samo Vašeg detinjstva. Pustite decu da se malo dosađuju, kako bi naučila da upotrebljavaju i razvijaju svoju maštu, organizuju igru tako da im bude zabavno a svom mozgiću obezbede dovoljno stimulacije u realnom svetu.

Kada ste slobodni razgovarajte sa detetom, čitajte, pevajte. Izađite u prirodu, igrajte društvene igre, omogućite im igru sa vršnjacima, uključite ih u kućne poslove…

Literatura:

• Fast-Paced Cartoons May Hurt Kids’ Attention, Memory. Kathleen Doheny.WebMed Grow
• Cartoons’ Effect in Changing Children Mental Response and Behavior. Khaled Habib, Tarek Soliman. Open Journal of Social Sciences. Vol.03 No.09(2015).
• Effect of cartoons on children R.G.T.S.Wijethilaka. Faculty of Information Technology, University of Moartuwa.
• The Effects of Fast-Paced Cartoons. Dimitri A. Christakis. Pediatrics. September 12, 2011.